Važnost prolećne prihrane višegodišnjih zasada

posted in: Poljomarket | 0

Višegodišnje kulture započinju nov rast i razvoj sa sačuvanim zalihama hraniva od prethodne vegetacijske godine. Sačuvan oblik azota koji se nalazi u obliku aminokiselina, amida i proteina služi kao energija za početni rast. Međutim, za kasnije fiziološke procese potrebno je osigurati nove količine azota putem prolećne prihrane.

Azot dodat đubrenjem rano u proleće postići će svoju najvišu koncentraciju u biljci tokom kasnog proleća i leta odnosno tokom najvećih potreba za tim hranivom. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova i sprečava njihovo odbacivanje (opadanje). Azot je bitan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova jer održava fiziološku ravnotežu kvalitativnih komponenti u plodu (odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) za vreme nepovoljnih klimatskih uslova.

Izbor đubriva zavisi od više faktora

Izbor pojedinog azotnog đubriva zavisi od:

  • kiselosti zemljišta,
  • vremenu primene
  • povišenju pojedinih kvalitativnih sastojaka u plodu (poput kiselina, šećera, fenola, suve materije, ulja odnosno od svrhe uzgoja)

Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneti u tlo, obavlja se i osnovno đubrenje, a kompanija Petrokemija preporučuje đubrivo NPK 7-20-30, u količini od 350-600 kg/ha (35-60 kg/1000 m2) ili 450-800 kg/ha NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ili NPK (MgO, SO3) 12-6-18 (4, 17) ili NPK (MgO) 8-16-24 (2).

Na neutralnim i kiselim zemljištima prihranu obavljamo s KAN-om i UREOM, dok na alkalnim zemljištima poželjno je da se đubri sa ASN-om ili Petrokemijas-om.

Prihrana voćaka i vinograda obavlja se zasebnim azotim đubrivima poput UREE i KAN-a ili azotno sumpornim đubrivima poput ASN-a i Petrokemijas-a. Osim navedenih azot može da se unese putem NPK đubriva s povećanim sadržajem azota NPK 20-10-10 ili NPK 15-15-15 ili NP 20-20. Primena azotno sumpornih đubriva moguća je na kiselim zemljištima, ali je potrebno da se obavi kalcizacija.

Ureu dodavati na temperaturi od 10°C

Urea predstavlja visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46 % azota u amidnom obliku, a koje se pod povoljnim temperaturnim uslovima lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik. Stoga je preporuka da se Urea dodaje kada temperatura zemljišta dostigne 10°C. KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27% azota od čega je polovina u amonijumskom, a pola u nitratnom obliku te do 4,8% magnezijuma (MgO) i 6,5% -8,5% kalcijuma (CaO). KAN se proizvodi kao granulisani ili prilirani. Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka kako bi se efikasno iskoristio azot od strane korena voćke i kako bi se sprečili veći gubici.

Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka!

Petrokemijas (amonijum sulfat NS 20-24) predstavlja ekološko prihvatljivo đubrivo s brojnim pozitivnim osobinama poput lake vodotopljivosti, ujednačene granulacije, stabilnih fizikalno hemijskih svojstava. Posebno je interesantan za maslinare i uzgajivače jezgrasto voće (orah, lešnnik, badem, kesten) jer povisuje postotak ulja u plodu. Primenjuje se 200-300 kg/ha (20-30 kg/1000 m2) rano u proleće i tokom maja i juna 100-150 kg/ha.

ASN naglašava obojenost plodova

ASN (amonijum sulfonitrat NS 26-15) je aotno sumporno đubrivo s brojnim ekološkim, fizikalnim i hemijskim prednostima namenjeno ishrani voćaka i vinove loze jer povećava sadržaj proteina, šećera, suve materije, ulja te naglašava obojenost plodova. Primenjuje se u prihrani u količini 150-400 kg/ha godišnje s tim da se navedena količina podeli na više obroka.

Redovnim đubrenjem osigurava se nesmetan rast i razvoj višegodišnjih zasada uz garanciju sigurnog i kvalitetnog prinosa.

Redovitnim đubrenjem do kvalitetnog prinosa

Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se 100-120 kg azota po hektaru (10-12 kg N/1000 m2 ili 10-12 g/ m2) s tim da prvi obrok ne prelazi 80 kg azota po hektaru. Prvu prihranu voćki i vinograda možemo obaviti s 150-160 kg/ha (15-16 kg/1000m2 ili 15-16 g/m2) UREE ili 300-400 kg/ha (30-40 kg/1000 m2 ili 30-40 g/m2) NPK 20-10-10 ili Petrokemijas-a ili NP 20-20. Ukoliko se vinova loza đubri zasebno (po trsu) dodaje se 20-30 grama UREE ili 60-80 grama NPK 20-10-10 (ili NPK 15-15-15). Drugu prihranu azotnim đubrivom obavljamo krajem aprila ili početkom maja putem KAN-a ili ASN-a, sa 100-150 kg/ha (10-15 kg/1000 m2 ili 10-15 g/m2). Po trsu se u drugoj prihrani đubri sa 20-30 grama KAN-a ili ASN-a.

 

Izvor: www.agroklub.rs

Leave a Reply

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.