Ređe gajene vrste živine

Po ekonomskom značaju što se tiče živine na prvom mestu su kokoške. One se gaje u dve kategorije: koke nosilje i tovni pilići. Posle toga dolaze ćurke patke i guske koje se gaje u manjem obimu.

Međutim treba obratiti pažnju na još par mogućnosti kada je gajenje živine u pitanju. Ovde ćemo se pozabaviti sa sledećima: japanska prepelica, ukrasne kokoške, morke, fazani i  nojevi. Ovo nikako nisu visoko isplative vrste za gajenje, međutim je činjenica da u Srbiji ima određeni broj ljudi koji se bavi njihovim uzgojom i od toga živi.

Japanske prepelice

Gaje se uglavnom radi dobijanja jaja na našim prostorima. Jaja od prepelice  su mnogo zdravija od kokošijih, međutim njihova mala masa je glavna prepereka masovnijem korišćenju od strane kupaca.

Japanske prepelice imaju čitavi niz pozitivnih osobina, rano pronesu i dobre su nosilje. U pitanju je živina koja ne naraste velika pa se iz tog razloga jako malo koristi njihovo meso u ishrani ljudi. Međutim treba napomenuti da se na razvijenim tržištima ovo meso ceni isto kao meso od divljači i postiže sličnu cenu.

Na zapadu se radi na selekciji radi dobijanja japanskih prepelica koje će biti većih dimenzija i samim time nositi veća jaja. Uporedo sa selekcijom radi povećanja veličine radi se i na očuvanju dobrog ritma nošenja jaja.

Ukrasne kokoške

Ukrasne kokoške se dele po nekoliko različitih principa od kojih je jedan veličina pa tako imamo: patuljaste, normale veličine i velike koke. Takođe se dele prema tome da li su rase za dobijanje mesa ili jaja.

Ovde ćemo navesti neke najpopularnije: Nju Hempšir, Orpington, Viandota, Saseks, Brama, Autralom, Velika konkina, Leghorn, Japanska svilena koka i Italijanke. Ovim što smo nabrojali nismo mogli obuhvatiti sve koje se gaje na našim prostorima.

Kao što smo spomenuli sve one se gaje kao rase radi dobijanja jaja ili mesa, tako da se ne mogu smatrati samo beskorisnim ukrasima u dvorištu.

Većina od rasa koje smo nabrojali se dodatno deli i prema boji perja u nekoliko različitih podgrupa. Sa ovom živinom se uglavnom trguje tokom zime kad se organizuju izložbe jer tada imaju perje najboljeg kvaliteta.

Fazani

Mada se ne mogu baš često videti, u ovom tekstu treba da spomenemo i ukrasne fazane jer postoje odgajivači koji se bave samo njihovim gajenjem. Kod nas su načešće četri vrste: zlatni fazan, srebrni fazan, dijamanski fazan i platinasti fazan.

Po šarenilu se izdvajaju mužjaci, dok su ženke skromnijih boja uglavnom sivo smeđe.

Ljdi koji gaje ukrasne fazane obično imaju u ponudi i paunove, gde pored klasičnog crnokrilog pauna se dosta gaje i beli paunovi. Glavna prepreka za povećanje obima uzgoja paunova jeste njihovo oglažavanje koje nije preterano prijatno za čuti.

Morke

Morke ili biserke su vrsta živine poreklom iz Afrike, gde i danas žive udivljini. Zbog skromnih zahteva pri gajenju dosta su rašireni po imanjima koja imaju velika dvorišta. Gaje se zbog mesa i zbog jaja.

Kod nas su prisutne u dve boje. Najčešće su sive sa velikim brojem belih tačkica zbog kojih se još nazivaju biserke i u manjem broju su prisutne morke bele boje.

Zadržale su naviku iz divljine i ako imaju mogućnost potrudiće se veoma da saktiju gnezda u koja nose jaja. Morkina jaja su boljeg kvaliteta od kokošijih, sitnijih su dimenzija i imaju ljusku koja je tvrđa.

Nojevi

U jednom trenutku je ovo bio hit i počeli su da se gaje na dosta mesta. Kada je prošla početna ushićenost, broj farmi na kojima se gaje nojevi je značajno opao.

teoretski se od noja može sve iskoristiti, međutim na našim prostorima se koristi uglavnom za dobijanje jaja i mesa. Kako se tek u skorije vreme pojavio na ovim prostorima, meso od njega i nije preterano traženo uprkos svojim kvalitetima.

Eventualno bi se gajenje nojeva moglo povećati ukoliko bi se rešilo pitanje izvoza u Evropsku uniju gde je to meso traženo. Na žalost trenutno je situacija takva da je lakše iz neke od Afričkih zemalja dovesti to meseo u članice EU, nego da se to preveze iz Srbije.

Rentabilnost ovakve proizvodnje

Ovde predstavljena živina i njeno gajenje su prisutni kod nas, ljudi se time bave ili kao dodatnom delatnošću ili su to razvili kao osnovni biznis. Može na prvi pogled delovati veoma privlačno, jer je za neke vrste potrebno malo početno ulaganje, neka živina ima male zahteve tokom gajenja, a ima i one koja postiže visoke cene prilikom prodaje.

Međutim ne treba se zaleteti, nego početi postepeno i pažljivo pratiti reakcije tržišta. U uslovima nakon svetske krize i na našim prostorima se ljudi dvaput zamisle pre nego što nešto kupe. Takođe je i prisutna nepoverljivost prema novim vrstama proizvoda, što bi u ovom slučaju bilo meso i jaja.

Autor: Nikola Vejin