Poljoprivredne subvencije grada Beograda

posted in: Voćarstvo | 0

Sekretarijat za privredu je, 4. aprila 2019. objavio javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije – priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2019. godinu.

poljoprivredne masine

 

Javnim pozivom uređuju se uslovi, način i kriterijumi dodele podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2019. godinu. Sredstva u iznosu od 80.000.000 dinara su obezbeđena za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina.

Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku novih poljoprivrednih priključnih mašina od dana objavljivanja Javnog poziva. Podnosilac prijave može da konkuriše za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku jedne priključne mašine.

Pravo na dodelu podsticajnih sredstava može ostvariti fizičko lice – nosilac komercijalnog registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako ispunjava sledeće uslove:

  • da ima prebivalište na teritoriji grada Beograda;
  • da je nosilac komercijalnog registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva nateritoriji grada Beograda;
  • da ne koristi bespovratna podsticajna sredstva od strane drugih budžetskih korisnika za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina koje su predmet ovog Javnog poziva i
  • da podnosilac zahteva i dobavljač ne predstavljaju povezana lica.
Tekst javnog poziva možete pogledati i preuzeti ovde

 

 

Korisnik podsticajnih sredstava je dužan da:

  • nabavi poljoprivrednu priključnu mašinu;
  • priključnu mašinu koja je predmet ovog javnog poziva, za koju su mu dodeljena podsticajna sredstva, ne otuđi i ne daje drugim licima u zakup u roku od pet godina od dana isplate podsticajnihsredstava;
  • svu dokumentaciju koja se odnosi na isplatu podsticajnih sredstava čuva najmanje petgodina od dana isplate podsticajnih sredstava;
  • na zahtev Sekretarijata za privredu dostavi podatke u vezi sa proizvodnjom i plasmanom proizvoda proizvedenih uz korišćenje priključne mašine koja je nabavljena u postupku ovog Javnog poziva, a u cilju analize uspeha realizovane mere podrške.

Prihvatljivi troškovi su: troškovi nabavke novih poljoprivrednih priključnih mašina, sa PDV-om. Podsticajna sredstva koja su namenska i bespovratna, dodeljuju se u maksimalnom iznosu 80% cene prihvatljivih troškova nabavke poljoprivrednih priključnih mašina (iznos 80% ali da ne prelazi maksimalno utvrđeni iznos podsticajnih sredstava).
3
Maksimalni iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 400.000,00 dinara sa PDV- om po korisniku.


Kao odgovorna firma koja je u prošloj 2018-toj godini uspešno isporučila nosiocima poljoprivrednih gazdinstava preko 800 poljoprivrednih mašina i ove godine smo spremni da sa istim uspehom i na obostrano zadovoljstvo učestvujemo i pomognemo u realizaciji kupovine i ostvarivanja prava na subvencije.

Za ovu godinu spremili smo još novih proizvoda koja će olakšati i osavremeniti proizvodnju u mnogim poljoprivrednim gazdinstvima. Našu ponudu smo podelili u više kategorija:

 


Potrebna dokumentacija se mora dostaviti preporučenom poštom na adresu Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za privredu, Kraljice Marije 1, Beograd ili ličnom dostavom na pisarnicu Gradske uprave grada Beograda na adresu Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za privredu, Kraljice Marije 1, Beograd,
3. sprat, šalter broj 3.

Tekst javnog poziva i dokumentaciju možete pogledati i preuzeti na sajtu Grada Beograda.

Jesen je najbolje vreme za voćne sadnice

posted in: Voćarstvo | 0

Jesen i proleće idealno su vreme za sadnju voćaka. Voćke većinom sadimo u periodu nakon prvog mraza kad voćkama otpadne lišće i počnu fazu mirovanja, pa sve do proleća dok ne počnu listati, i to sve dok zemlja nije zamrznuta. 

 

Jesen je savršeno vreme sa sadnju vaših voćnih sadnica i, ukoliko ste u nedoumici, jesenjoj sadnji uvek dajte primat u onosu na prolećnu. Prednosti sadnje Vaših sadnica u jesen su višestruke.  Sadnjom u ovim jesenjim mesecima sadnica voća dobija dovoljno vremena da se ukoreni, naviknuvši se na tlo i pripremajući se na brzi rast i razvoj sledećeg proleća. Sadnica voća ima mogućnost da se, na ovaj način, pre svega dobro ukoreni, tako da sa buđenjem prirode u proleće krene i ona da se razvija mnogo bolje i uspešnije. To doprinosi jačem i boljem rastu i mnogo boljoj plodnosti. Tokom jeseni i zime zemlja se slegne od kiše i snega što uspostavlja odličnu dodirnu površinu između čestica tla i korenja koje se obnavljalo i nastavilo rasti još u jesen. U takvim uslovima mlada voćka ima odlične uslove za prezimljavanje pa u proleće pre početka kretanja vegetacije ponovno nastavlja intenzivan rast korenja. Korenova mreža se dobro razvije i postane sposobna da početkom vegetacije započne lagano osiguravati i transportovati vodu i hranjive materije u sve nadzemne delove voćke.  Na teškim i vlažnim zemljištima kasna jesenska sadnja u severnim i hladnijim područjima lošije će uspeti (koren neće odmah početi rasti i obnavljati se, nego tek u proleće kad se zemlja zagreje, a do tada se dogode razne povrede ( truljenje na mestima reza …)). U toplim južnim područjima može se saditi kroz celu jesen.

Na tržištu možete naći 2 vrste sadnica:

1.    KONTEJNERSKE SADNICE To su sadnice posađene u teglama, dakle s zemljom. U ponudi se mogu naći u prodavnicama tokom cele godine. Za ove sadnice ne morate čekati vreme mirovanja, nego ih možete saditi praktično cele sezone. Međutim, ipak izbgnite pretopla, sušna i sunčana razdoblja, jer će se tada teže primiti. Ako ih sadite u aktivnije doba godine, svakako ih zalivajte dugo dok sve se ne prime.

2.    SADNICE GOLOG KORENA Sadnice golog korena su dostupne u rasadnicima samo tokom kasnih jesenih meseci i u rano proleće, zato jer se samo tada i sade – u fazi mirovanja. Jednom kad ih kupite morate ih što pre posaditi. Kako se sade u neaktivnije i kišnije doba godine, često ih je dovoljno samo jednom obilno zaliti prilikom sadnje i prime se bez problema.

Ne zaboravite pođubriti sadnice prilikom sadnje, jer će to osigurati dobar i zdravi rast vašim voćkama. Svakako tu preporučujemo  da koristite  neko od organskih gnojiva za voćke. Za đubrenje voćki na jesen i prilikom sadnje meni je odlično organsko gnojivo u obliku granula ili peleta. Izbegavajte mineralna gnojiva jer ona uzrokuju povećane količine nitrata i nitrita u tlu i ispiranjem završavaju u vodotocima, a oni štete i okolini i ljudskom zdravlju. Uz sadnju voćnih sadnica poput sadnice jabuka, sadnice kruški, sadnice šljiva, sadnice trešanja, sadice breskvi…. svakako preporučujemo i sadnju bobičastog voća poput ribizla, ogrozda, malina, kupina, joste… Oni su grmolikog rasta i lako ih je smestiti i u manja dvorišta, ali i uklopiti u redovima između velikih voćki. Bobičasto voće otpornije je na mraz i ove godine nakon prolećnog mraza bilo je jedino voće koje je rađalo tokom cele sezone.

Tehnika sadnje

Tokom sadnje potrebno je voditi računa o rasporedu sadnica u odnosu na plan sadnje. Nakon toga, imati na umu da se sadnice posade na približno istu dubinu na kojoj su bile posađene u rasadniku, tj. da kalemljeno mesto bude barem 10 cm iznad nivoa tla. Dubinu je lako odrediti jer deo stabla koji je bio u zemlji je uvek svjetlije boje od dela koji se nalazio iznad zemlje. Sadna mesta se iskolče, a zatim se u pravcu redova otvori brazda. Na manjim površinama zabiju se kolci, a oko njih se kopaju jame širine 50 do 60 cm i dubine 40 cm. Bitno je samo da je promer jame veći od promera korenovog sistema kako bi se žile nesmetano smestile i zauzele što prirodniji položaj u jami. Kopanje jame izvodi se neposredno uz marker unutar reda i uvek s iste strane. Gornji sloj zemlje od 25 do 30 cm je mekši i plodniji i naziva se mekota. Taj sloj se iskopa i izbaci na jednu stranu. Donji sloj od oko 35 do 50 cm dubine naziva se zdravica i ona je manje plodno tlo pa se izbacuje na suprotnu stranu od mekote. No danas se kopanje jama najčešće obavlja svrdlom ili se jama ne kopa već se sadi u precizno izvučenu brazdu. Ako se na dnu jame ili brazde nalazi kamena podloga ili lapor, potrebno ih je razbiti. Pripremljena sadnica se postavi na 3 do 5 cm od kolca. Kolac mora biti dovoljno visok tako da dopire do visine osnovnih skeletnih grana. Prilikom sadnje važno je da se sadnice stavljaju uvek s iste strane kolca. Kolac ima više prednosti, od toga da sprečava lomljenje novo-posađenih voćaka, štiti sadnicu od nepovoljnog uticaja vetra, može sprečiti mehaničke povrede stable mašinama za obradu zemlje te korisno deluje na ublažavanje opasnosti od smrzavanja I opekotina. Danas se kolac koristi samo prve dve godine. Uz kolac napravi se manja humka u jami, a na njega se rasprostre korenje da bude usmereno na sve strane. Zatim se obavlja nasipanje usitnjene zemlje (5 do 8 cm) na koren uz protresanje da se ispune šupljine pa se obavi lagano zbijanje gaženjem. Na taj sloj ide sloj zrelog stajskog gnojiva, ali treba paziti da gnoj ne dođe direktno na koren kako ga ne bi spalio, pa sloj zemlje do kraja. Obično se stavlja 20 do 30 kg zrelog stajskog gnojiva po sadnici. Na kraju ugazi se malo udubljenje za zadržavanje vode I voćka se zalije s oko 30 litara vode. Odmah nakon sadnje, sadnice treba vezati za armaturu. Ako oko voćnjaka pre sadnje nije podignuta ograda, sadnice treba zaštititi nekim prikladnim materijalom kao npr. zaštitnom mrežom, papirom, slamom od zečeva i srna.

Greške u sadnji:

• Preduboka sadnja – voćka zaostaje u razvoju, tera izdanke, iznad vrata korena može pucati kora, slabiji i povratni rast korena.

• Preplitka sadnja – sadnica izložena suši.

Rez nakon sadnje

Odmah se provodi rez nadzemnog dela sadnice tj. pristupa se rezu za formiranje uzgojnog oblika.

U suprotnom voćke bi slabije rasle jer oslabljen korenov sistem ne bi slao nadzemnom delu dovoljno vode i hrane (to je u slučaju kada u nasadu nije osiguran sustem za navodnjavanje). Ako su posađene sadnice s preuranjenim izdancima, sadnica se ne prikraćuje već se eventualno prorede suvišni izdanci.

Armatura u nasadu

U nasadima voćaka koje su kalemljene na slabo bujne podloge neophodno je osigurati potpore.

U suvremenim gustim nasadima potpora je obično u obliku “špalirskog naslona” – tj. stubova i žica.

Stubovi se postavljaju po dužini redova na razmak najčešće od 6 do 7 m. Mogu biti drveni, betonski, čelični, … Važno je dobro učvrstiti čeone stubove jer su oni izloženi najvećem opterećenju. Žica (koristi se pocinkovana ili čelična žica promera 2 do 3 mm) se postavlja u 2 ili 3 reda (1. red na 40 do 50 cm od tla, a ostali na razmaku od 50 cm).

Zašto su bale omotane folijom najbolje rešenje?

posted in: Poljomarket | 0

Buđ u ovakvim balama se ne pojavljuje. Zbog velike sabijenosti hrane u presi nema zaostalog kiseonika. Na tržištu postoje razni tipovi folije od takozvanog ‘devičanskog’ materijala; različite debljine, visine i dužine. Folije su jake i elastične i što je najvažnije, mogu da se recikliraju i kasnije koriste za omotavanja paleta i slično.

Zbog nedostatka sveže hrane zimi, stočari leti pripremaju travnu masu za hladnije dane. Srpski poljoprivrednici su dugo godina balirkama pripremali male četvrtaste bale sena, koje bi potom na prikolicama odlagali u skladišta. Takav sistem se polako napušta i prelazi na, već utemeljenu na zapadnim farmama – tehnologiju valjkastih bala omotanih folijom.

„Na okrugle bale smo prešli jer više nismo imali radne snage. Do 15.000 malih bala smo pakovali u sezoni, ali više nismo imali ko da nam pomaže oko kupljenja. Sa okruglim balama počeli smo pre sedam godina, a poslednje dve godine koristimo foliju. Bio sam zadovoljan okruglim balama i dok nismo prešli na foliju jer se detelina ne kruni, mala presa sve iseče, sada sve zavijamo u foliju i svaki listić stoji, tako i sa senom i detelinom“, kaže Rajko Lucić, mladi ratar i stočar iz Orašca.

Bale uvijene u foliju najbolje za manja gazdinstva

Postoji više rolo balirki i uvijača valjkastih bala u mrežu ili foliju, dostupne na našem tržištu, a njihova primena na našim njivama je sve učestalija. Preporučuje se da poljoprivrednici dva sata nakon baliranja omotaju bale folijom, jer nakon toga postoji mogućnost da se bala deformiše i da u njoj počne proces fermentacije koji može naštetiti silaži. Kada se omota folijom, bala fermentira u svom soku, bez prisustva vazduha, tako može dugo da stoji, a kada se otvori zelena masa miriše na svežu. Tehnologija pripreme bala uvijenih u foliju najbolja je za manja gazdinstva, koja godišnje mogu da proizvedu do 500 bala.

Rajko Lucić: „Folije su otporne na sunce i na glodare, a baš takve sam tražio“.

„Do sada smo izbalirali oko 180 bala sena, a slame bude oko 70-80 bala. Njima hranimo 16 krava i junica i 25 ovaca. Buđi nema, kažu da treba da bude 70 odsto siove mase, 30 odsto suve, jer ne valja kad je više od toga sirovo“, objašnjava Lucić.

Bale bez buđi, a folije mogu da se koriste i kasnije

Buđ u ovakvim balama se ne pojavljuje. Zbog velike sabijenosti hrane u presi, nema zaostalog kiseonika. Na tržištu postoje razni tipovi folije od takozvanog ‘devičanskog’ materijala; različite debljine, visine i dužine. Folije su jake i elastične i što je najvažnije, mogu da se recikliraju i kasnije koriste za omotavanja paleta i slično.

Bale trave, sena, deteline i slame omotavaju se sa najmanje šest slojeva folije, dok kukurzna silaža, repin rezanac ili mleveno zrno kukuruza sa osam slojeva.

„Mašina za obmotavanje treba da napravi 16 krugova, osam sa jedne strane, osam sa druge, da bi bala bila zavijena 100 odsto. Zavijamo seno i detelinu, a slama može da se zavije i ostavi napolju, ali pošto je suva, ne mora sa puno slojeva da se zavija. Koristio sam pre neke druge tanje folije, koje nisu otporne na visoku temperaturu i pucale su, dok ove što sada imam, otporne su na sunce i na glodare, a baš takve sam tražio“, objašnjava Rajko.

Bale sa folijom mogu da se čuvaju čak i na otvorenom

S obzirom na to da sve rade mašine, nema potrebe za radnom snagom, a skladištiti i transportovati je vrlo lako. Ovako spremljeno zimsko hranivo može se odložitii bilo gde, a Lucići bale bez folije čuvaju u pokrivenom skladištu, a one sa folijom, bez straha od vremenskih neprilika ili glodara, na otvorenom.

preuzeto: agroklub.rs 

Šansa za biznis u Srbiji – raste izvoz meda

posted in: Voćarstvo | 0

Izvoz meda u prvih pet meseci povećan je za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tako je iz Srbije od januara do maja u svet otišlo 852 tone meda vredne četiri miliona dolara.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), najveća izvozna tržišta su Norveška i Italija, a izvoz u SAD i Makedoniju višestruko je povećan proteklih godina.

Firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine su izvezle za godinu dana 2.538 tona „pčelinjeg zlata“ u vrednosti 9,8 milion dolara, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Stručnjaci kažu da se očekuje dalji rast broja košnica u Srbiji jer se sve više ljudi odlučuje da se bavi pčelarstvom. Ove godine, pokazuju podaci PKS, proizvodnja bagremovog i lipovog meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša.

Obzirom da je srpski med posebno kvalitetan i prepoznat među kupcima u svetu, med je u perspektivi velika izvozna šansa Srbije jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva, a država pri tome nudi i subvencije za nabaku opreme i pokretanje medarske proizvodnje.

Zato je nedavno predloženo, u okviru Grupacije za pčelarstvo PKS, da se razmotri formiranje Instituta za pčelarstvo, jer je Srbija jedina zemlja u okruženju koja ga nema, a u toku je izrada i Programa razvoja privrednog pčelarstva u Srbiji.

Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura, pa tako istraživanja u svetu potvrđuju da se pravilnom upotrebom pčela u oprašivanju, uz ostale mere, prinos u poljoprivrednim kulturama povećava od 60 do čak 100 procenata.

 

IZRADA SAJTOVA ZA MALE POLJOPRIVREDNIKE