ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU – FREZE PIPALICE

posted in: Poljomarket | 0

freza-pipalica-carreraOdržavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta u datim agroekološkim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali.Koji će se način održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količine padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja, da li se zasad navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta itd.

U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta:

čista obrada (jalovi ugar),  čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd. Kod nas se u visokointenzivnim zasadima najčešće koristi čista obrada, a u zadnje vreme i zatravljivanje međurednog prostora uz tretiranje herbicidima u redu

Čista obrada:

Međuredna obrada se vrši mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima, sve više se koriste i bočne freze pipalice. Pomoću ovog načina održavanja zemljišta najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim.

Međutim, čista obrada ima i svojih nedostataka tj. takva zemljišta vremenom gube strukturu pa ih je potrebno češće đubriti. Svake četvrte godine neophodno je đubrenje stajnjakom ili još bolje svake četvrte godine gajenje biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (grahorica, stočni grašak, lupina, soja itd.). Ovaj način održavanja zemljišta sastoji se u jesenjem oranju i nekoliko prašenja u toku vegetacije što se izvodi tanjiračama, setvospremačima, frezama, špartačima itd.

Dubina jesenjeg oranja zavisi od tipa zemljišta i podloge na kojima su voćke okalemljene. U savremenim intenzivnim zasadima jesenja i rana prolećna obrada obavljaju se takozvanim “čizel” plugovima. Kod nas se u nekim voćnjacima vrši samo međuredna obrada, a u redu se zemljište održava pod mulč-ledinom.

Ovaj način održavanja zemljišta preporučuje se u kišnim godinama.

Zatravljivanje:

Održavanje zemljišta u vidu ledine se preporučuje na erozivnim terenima, u vlažnim područjima gde količina taloga prelazi 1.000 mm ili su prisutni sistemi za navodnjavanje, u zasadima koji su podignuti na većim nagibima i ako je teren sklon zabarivanju pa je nemoguć prohod mehanizacije.

Gajenje podkultura:

U zasadima se gajenje podkultura obično izbegava. Međutim, neke povrtarske kulture u prve dve godine dok zasad ne prorodi mogu da nadoknade sve troškove oko podizanja zasada. Pogotovo su pogodna takva zemljišta gde je izvršeno rigolovanje, tj. duboka obrada zemljišta. Najbolje podkulture su leguminoze koje se okopavaju: pasulj, grašak, soja, boranija. Prednost ovih kultura je što obogaćuju zemljište u azotu. Kao podkulture mogu se gajiti bostan, crni luk, krastavci.

Ne preporučuju se kao podkulture: pšenica, šećerna repa, suncokret, lucerka, kukuruz i ostala žita, krtolasto i industrijsko bilje, a posebno ne paprika, paradajz, patlidžan.

Zastiranje zemljišta (mulčiranje):

Mnogobrojne se u koristi od zastiranja zemljišta, među kojima se naročito ističe čuvanje zemljišne vlage i povećanje plodnosti zemljišta. U mladim zasadima zastire se samo kružna površina oko voćaka, ali ne do debla, već se ostavlja neza- štićeno 50-100 cm u prečniku neposredno oko debla ,zbog miševa. Sem toga, može se zastrti red voćaka u vidu pantljike, širine oko 2m, gde se takođe ne zastire zemljište neposredno oko voćaka. Za ove svrhe u poslednje vreme se preporučuju: crni polietilenski film, pleva lišće, lišće iz šume, natrula slama i seno, pasuljevina, stabljike suncokreta, strugo tina, komina, sitnopruće, divlja i pitoma trska, rogoz, paprat.

Debljina zastirača zavisi od upotrebljenog materijala i kreće se oko 10-20 cm. I količina zastirača varira: za voćku, od 1 do 4 godine potrebno je oko 20 kg materijala. Ovako se zemljište održavana manjim površinama, dok je u plantažama zastiranje praktično nemoguće.

Pokrivanje površine plastičnim materijalima :

Pokrivanje površine u zasadima ima za cilj da spreči isparavanje vode i razvoj korova. Za ovo se koristi plastična folija , kojom se pokriva površina duž redova , koja inače ostaje ne obrađena – oko 1,5 do 2m s jedne i druge strane . Pre pokrivanja, površina mora da se obradi . Folija ostaje oko tri godine, a zatim se postavlja nova. Ovaj način borbe protiv korova je prikladan za manje zasade i voćnjake s većim brojem sadnica po hektaru.

Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje

Zelenišno đubrenje je naročito pogodan način održavanja zemljišta tamo gde se oskudeva u stajnjaku. Gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i njihovim zaoravanjem mogu se nadoknaditi organske materije koje ne dostaju zemljištu. Na ovaj način seunose važnija hraniva (N,P,K i Ca). Zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje, povećava se plodnost poboljšava struktura zemljišta.

Zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje treba izvršiti blagovre meno.Biljke posejane s jeseni zaoravaju se početkom maja, odno sno polovinom leta, ako su posejane s proleća. Zaoravaju se diskosnim plugom ili rotofrezom.

Tretiranje herbicidima:

U težnji da se što više smanje troškovi proizvodnje, u nekim zemljama se sve više širi primena herbicida za uništavanje korova , bilo na celoj površini, bilo samo duž redova. U ponudi su brojni herbicidi: Casoron G, Gramoxone ili Galop,Glifol,Galant super,Rafal 120 i drugi.

Preuzeto: vocarstvo.rs

Leave a Reply