Kakvo je danas stanje u proizvodnji poljoprivrednih mašina u Srbiji?

posted in: Poljomarket | 0
Srbija je oduvek važila za zemlju koja bi mogla prehraniti više od pola Evrope, međutim, usled raznih okolnosti, poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja domaćih poljoprivrednih mašina, u ovom trenutku je daleko od pozicije na kojoj je nekada bila.
poljoprivredne masine prodaja

Ako se podsetimo vremena od pre dvadeset godina, susrešćemo se sa sledećim podacima: godišnje se proizvodilo više od 2000 kombajna, 700 presa za baliranje, 10 000 traktorskih kosačica, 51 000 motora i preko 48000 traktora… Pretočeno u jezik novca, sve ovo znači da je vrednost proizvodnje srpske industrije poljoprivrednih mašina tada bila veća od milijardu evra.

 

Gde smo danas?

Činjenice govore da se u sadašnjem vremenu proizvodnja poljoprivredne mehanizacije višestruko smanjila, i da je vrednost svega oko 65 miliona evra na godišnjem nivou.

Ipak, i dalje ima svetlih i pozitivnih primera, koji ulivaju nadu svima nama da će proizvodnja lagano i polako krenuti uzlaznom putanjom.

Spomenimo vršačku firmu MBV, čiji su podrivači, setvoprimači i tanjirače, traženi i cenjeni proizvodi u Evropi, uprkos oštroj konkurenciji koja je prisutna. Važno je naglasiti činjenicu da 60% mašina odlazi ka kupcima u šest zemalja Evropske unije, a to su Austrija, Nemačka, Bugarska, Hrvatska, Italija i Rumunija. Svoj put mašine pronalaze i do Turske, Bosne i Švajcarske. Vrednost opisanog dela proizvodnje je oko pola miliona evra.

Ohrabrujuće za domaću proizvodnju poljoprivrednih mašina jeste da firma MBV formira i liste čekanja, pošto postoji velika tražnja od strane kupaca.

Korisno upravljanje zarađenim novcem na ovaj način ogleda se kroz ulaganje u novu proizvodnju, njeno modernizovanje i širenje kapaciteta.

Dokaz da proizvodnja poljoprivrednih mašina u Srbiji postoji i da se i dalje radi i ulaže, su i firme FPM Deljanin Kuršumlija, Agroferocoop doo Temerin, Agron-Mag Gornji Matejevac…

Sada ćemo se malo pozabaviti spomenutim firmama i njihovim radom.

Deljanin iz Kuršumlije, poznat je po proizvodnji rotacionih freza, koje su masivne i snažne konstrukcije. O njihovom kvalitetu govori da se mogu koristiti na svim tipovima zemljišta i pri veoma teškim radnim uslovima. Pogodne su za različite modele IMT traktora. Freze se rade prema italijanskoj licenci.

Voćarska bočna rotaciona freza pipalica međuredno obrađuje zemljište u voćnjaku i u starim vinogradima. Moguće je podesiti i osetljivost freze pipalice i to otpuštanjem sajle preko zavrtnja ili skraćivanjem. To se obično čini kod mladih zasada voćnjaka gde se vodi računa da se ne oštete tanka i slaba stabla.

Preduzeće Deljanin pruža garanciju od dve godine na poljoprivrednu mašinu. Za opisanu frezu, država obezbeđuje bespovratna sredstva Ministarstva poljoprivrede za nabavku novih priključnih mašina.

Kada je u pitanju preduzeće Agroferocoop doo Temerin, navešćemo da su počeli sa radom daleke 1987. god. Kasnije su neznatno menjali i unapređivali svoj proizvodni program, da bi on sada bio proširen programom poljoprivredne mehanizacije.

Spomenimo hidraulični utovarivač, kao deo asortimana Agroferocoop-a. Njegova skraćenica je HUT, a namena za utovarivanje stajskog đubriva. Zato je u narodu poznat i pod imenom utovarivač stajnjaka. Vile su osnovne pri radu, a vrlo je praktičan jer se odlično manipuliše rasutim materijalom; takođe, moguće je priključiti tzv. kašiku koja kopa kanale, kao i klješta za balvane.

Proizvodnja mašina za zaštitu bilja, atomizera i prskalica, pretežna je delatnost firme Agron-Mag, koja posluje od 2012. godine. Najveći broj zaposlenih radnika radi u proizvodnji, i mogu se pohvaliti odličnim nivoom kvaliteta proizvoda, kao i uspešnim poslovanjem u Srbiji, ali i značajnom stopom izvoza ka sledećim zemljama: Grčka, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Makedonija, Bugarska, Moldavija, Albanija.

tanjirace

Dobro upućeni u stanje na našem tržištu kada su u pitanju poljoprivredne mašine govore da bi veoma malo uvoznog oruđa za rad dobilo upotrebnu dozvolu, ukoliko bi država striktno primenjivala CE standarde, dok većina domaćih proizvođača iste kriterijume poštuje.
Na kraju, možemo da zaključimo da Srbija ima svoju realnu šansu u ponovnom pokretanju fabrika koje se bave proizvodnjom poljoprivrednih mašina, a u prilog tome govori i činjenica da se u jugoistočnoj Evropi svake godine okrene oko četiri stotine miliona evra u trgovini ovim mašinama.

Leave a Reply